Svijet Automobila - Srbija

Aditivi mogu da nadoknade olovo

Kako se olovno gorivo više ne proizvodi u Srbiji, vozači starijih automobila, i to onih proizvedenih pre 1985. godine, trebalo bi uz bezolovno gorivo da koriste aditive koji nadomešćuju olovo.

U suprotnom, odnosno ukoliko vozač ne želi da izdvoji novac za aditiv, može slobodno vozilo da ostavi u garaži.

To potvrđuje i profesor Radivoje Pešić s odseka za motore i motorna vozila Mašinskog fakulteta u Kragujevcu. On napominje da vozači koji imaju vozila starija od ovog godišta moraju obavezno na svako drugo ili treće punjenje rezervoara da sipaju aditive, kojih ima na svim pumpama u našoj zemlji.

– Dodavanje aditiva u bezolovno gorivo zavisi od modela i godišta vozila. Ovi aditivi se koriste za povećanje oktanskog broja, koji u suprotnom, ako se ne dosipa, može da upropasti motor i dovede do njegove havarije. Ti aditivi zapravo nadomešćuju nedostatak olova u bezolovnom gorivu – napominje za “Blic nedelje” profesor Pešić.

Naš sagovornik objašnjava da se olovo koristilo za podmazivanje sedišta izduvnih ventila. Međutim, ova sedišta izduvnih ventila kod starih motora su rađeni od nekvalitetnih materijala, pa sada bez aditiva može da dođe do njihovog habanja.

– Ipak, novija vozila, odnosno ona koja su rađena posle 1985. godišta, mogu da rade bez aditiva – kaže naš sagovornik.

Profesor Pešić navodi i da bi trebalo izbeći zamku da se olovo zameni nekim metalom, kao, na primer, manganom, što se često dešava. Ponegde se koriste ovi aditivi, i to samo zato što su jeftiniji.

– Tome i doprinosi činjenica da naša zemlja nije potpisnica Konvencije o nekorišćenju teških metala – upozorava profesor Pešić. Inače, Međunarodni protokol o teškim metalima stupio je na snagu još 2003. godine. Nedavno su u Ministarstvu ekologije i prostornog planiranja za naš list izjavili da iako Srbija još nije ratifikovala ovaj protokol, to će biti urađeno onda kada potpuno prestane da se koristi olovno gorivo, odnosno kad nestanu zalihe NIS-a na tržištu.

Za sada na pumpama u Srbiji vozači koji su koristili olovo mogu da se prešaltuju na bezolovni benzin koji ima dve varijante – MB95 i MB95 Euro.

– Oni se razlikuju samo po količini sumpora, aromata i benzena koji sadrže. MB95 Euro je kvalitetniji za okruženje i ispunjava sve propisane evropske standarde – kaže naš sagovornik.

Sada se međutim, postavlja i pitanje kakvog je kvaliteta bezolovni benzin u Srbiji. Profesor Pešić kaže da se ne može sa sigurnošću reći kakvog je kvaliteta bezolovni benzin u Srbiji, jer kod nas ne postoji nijedna nezavisna laboratorija koja bi kontrolisala pumpe.

– U razvijenim zemljama na svakih 25 pumpi ide po jedna nezavisna laboratorija, a u slabije razvijenim, na 50. Međutim, mi u Srbiji ni danas nemamo nijednu nezavisnu laboratoriju koja bi kontrolisala pumpe – kaže profesor Pešić.

Inače, podsetimo da je pre nešto više od mesec dana Naftna industrija Srbije prestala da proizvodnjom olovnog benzina, a Vlada Srbije je zabranila uvoz novih količina, tako će dok se zalihe ne istroše vozači tek na po nekoj pumpi moći da nađu olovno gorivo.